Digitalno kao oblik funkcionisanja

Tehnicki govoreci, digitalno bi predstavljalo pretvaranje informacije iz analognog zapisa (magnetnog, papirnog...) u zapis kombinacije nula i jedinica (disketa, hard disk, kompakt disk, digitalni video disk...); ili bez posredovanja analognog zapisa direktno kreiranje informacije u digitalnom obliku.

U digitalnom obliku informacija moze da simulira sisteme funkcionisanja iz realnog okruzenja.
Informacija je jednim delom materijalna (energija).

Bazicnost funkcionisanja je interaktivnost. Prakticno, to je ucestvovanje u izboru i kreiranju oblika informacije. Jedan Web Site ili URL u isto vreme je i nezavistan i zavistan od drugih sajtova, što zavisi od interaktivnosti samog kreatora sajta, a dalje od zelje korisnika koja je presudni faktor u izboru informacije.

Uloga samog kreatora sajta je presudna za kvalitet oblika informacije. Sajtovi sa informacijama manje bitnog sadrzaja, ali estetski i funkcionalno uocljiviji, mogu biti zanimljiviji od sajtova sa »korisnijim« informacijama, neautenticno realizovanim.
Digitalna Umetnost

Kada govorimo o digitalnoj UMETNOSTI mislimo na semplovanje (sempl/eng. sample-uzorak/). Sempl je digitalna forma koja troši energiju kada funkcioniše i njegovo vreme i forma odredjeni su tom kolicinom energije. Sempl ne sluzi za objašnjenje, vec za gradenje slike poput puzzle delova.

Svaki sempl moze ukazivati na svoje poreklo ali je ono nebitno za konzumaciju.

Sempl funkcioniše kao znak (kombinacija slike, zvuka i teksta).

Kod digitalne forme ne postoje originali i kopije (samo verzije).

Svako je u mogucnosti da poseduje originalno delo.

Ulaskom u kiberprostor startujemo sa estetikom. Svaka forma poseduje vizuelne karakteristike.

Istorija Umetnosti u Digitalnom gubi linearnost

Karakteristike kao što su: vreme-periodizacija i prostor-lokalizacija, relativizovane su. Vreme se meri razlicitim parametrima, a prostor je acentralizovan (koliko moze jedna pojava biti izolovana toliko moze biti i vezana). Vreme i prostor u ovom mediju grade drugacije dimenzije umetnosti.

Nemoguce je izolovati fenomen i tako otudjenog ga »šifrovati«. Ne mogu se praviti jezicke ekvivalencije.

Istoricnost nije karakteristika digitalnog medija. Procesiranje je jedan od nacina za konzumaciju informacija.

Promena u znacenju institucije Muzeja

Uzimajuci u obzir znacenje institucije muzeja kao vaznog oblika svesti o znacenju prošlosti, moramo da ukazemo na generalnu promenu koja je usledila pod uticajem novog medija. Ta se promena odrazila na funkcionisanje pod uticajem novog medija kao izvora informacija.

Nije došlo do dematerijalizacije informacije, vec je ona promenila oblik u kom funkcioniše. Ona jos uvek poseduje materijalni deo na osnovu koga mozemo govoriti o muzejima.

Recimo da su se materijalni segmenti tehnike sveli na energetski oblik. On sam, energetski oblik, nosi informaciju ne formirajuci neki cvršci (trajniji) oblik koji je eksponat dosadašnjih muzeja. Ovim stanjem se eliminisala gruba materijalnost muzeja.

Za svaki eksponat i dalje mozemo da kazemo da je materijalizovani aspekt duha provucen kroz prizmu trenutnih (real time) preokupacija kreatora.

Smisao muzeja bi trebao da bude otpor prema propadanju i smrti i njegova funkcija bi trebala da bude na strani zivota, a on u odnosu na zivot ima reciklirajucu funkciju. On je njegova pauza ili simulacija. Kompjuter donosi emulaciju.

Kako shvatiti muzej u okvirima kiber prostora gde su pojmovi smrti i propadanja relativni?

Smrt je vezana za aspekt prolaznosti tela, a ovde telo ponajmanje postaje nosilac zivota (a u celom procesu mozak igra centralnu ulogu, recimo da tehnologija postaje nezaobilazni deo mozga).

Pojedinacna identifikacija je relativizovana u smislu povezivanja sa klasicnim oblicima ljudskog definisanja. Svaka identifikacija moze biti razlicita u konstrukciji sa mogucnošcu pronalaska izvora identificiranja, ali je ona postala nosilac promene. Licnost je postala medij.

Informacija je komunikacija. Informacija je eksponat. Eksponat je u isto vreme pohranjen. Pohranjenost automatski oznacava dostupnost. Sigurnost pohranjenosti obezbedjuje prebacivanje podataka sa sajta (backup) na nosace medija koji se koriste offline (CD, DVD...).
Svaka okacena informacija u isto vreme ima osobine subjekta i objekta. Subjektivna je delom tvorca oblika informacije, a postaje objektivna od trenutka kacenja i postaje subjektivna za korisnika.

Okacena informacija sazima se sa umetnickim delom, njegovim prostorom i vremenom.

Muzej je jedan od puteva do informacije.

Zelja kao glavni pokretac

Ljudsko funkcionisanje manifestuje se sopstvenim projekcijama, što na samog sebe, što na okolinu. Glavni pokretac je zelja (volja). Nemogucnost ili nesigurnost (frustracija, psihicko-genski bag) realizovanja kroz sopstvene bagove nalaze potrebu za korišcenjem ponudenih puteva. Otuda se stvorila potreba za stvaranjem opštih modela kroz koje se manifestuje ljudski duh. Koristeci te opšte modele mi govorimo o univerzalnosti ljudskih tvorevina. Ta neka neodredjena vrsta univerzalnosti (recimo da govorimo o broju hromozoma;) ili tehnici) je omogucila postojanje kulture, a samim tim i muzeja. Tehnika, kao nešto opšte ljudsko, se menjala, a tehnologija je njen sofisticirani izraz.

Emulacija kao izjednacavanje sa zivotom

Za digitalnu tvorevinu ne mozemo simulirati nekakve druge uslove (racunarska tehnologija emulira, a ne simulira). Digitalno delo moze kao takvo da egzistira samo u kiber prostoru, što znaci da bi njegovim prebacivanjem u realnu dimenziju narušili njegove osnovne funkcije (ovde mislim na postavljanje ekrana u galerijskom prostoru; digitalno odprintani radovi spadaju u hibridnu varijantu: cyber+reality). Na osnovu toga je nerealno, kao prvo, digitalno delo izlagati u dosadašnjim muzejskim institucijama, a kao drugo, izdvajati ih offline (u memoriju sopstvenog racunara/npr. pojedini multimedijalni radovi sadrze real audio fajlove koji se citaju iskljucivo sa servera/). Time vršimo njihovo izolovanje iz prirodne sredine.
Smisao izlaganja u klasicnim galerijskim prostorima bi imao proces hibridizacije digitalnog muzeja i realnosti. Tehnicki bi to bilo omoguceno hologramima, a konzument bi zadrzao interaktivnost i individualnost sa delom. Surfanje bi se odigravalo u uobicajenom galerijskom prostoru.

Put do dela

Pruzajuci mogucnost korišcenja cetvrte dimenzije u kiber prostoru, susrecemo se sa delima koja su zivi organizmi.

Mnoge funkcije muzeologije u novom mediju su stvar automatskog servisa. Mreza je skladište informacija. Nema selekcije.

Koristeci Search Engine (u potrazi za informacijama) mozemo izabrati rec muzej (galerija) i dobicemo spisak svih sajtova koji ili poseduju tu rec u svom nazivu ili su deklarisani kao muzeji (galerije).

U realnom okruzenju je moguce praviti razliku izmedu muzeja i galerije. Njihovo ustanovljenje je na osnovu grubih materijalnih cinioca. Na mrezi razlike nema (jedino ako neki sajt zovemo muzejom ili galerijom zato što je to na njemu naznaceno). Svaki okacen rad je u isto vreme i arhiviran. Govorimo samo o putu do njega.

Moguce je preko odredenih sajtova (portal sistem) zaduzenih za »usmeravanje« doci do odredenog izbora sajtova, ali time eliminišete mogucnosti ka sajtovima koji nisu obicno clanovi datih udruzenja.

Put do dela preko sopstvenih muzeja

Skoro svaki korisnik koji kreira licnu prezentaciju ostavlja mogucnost da preko njegovog sajta dospete do drugih koje je on izabrao kao svoje favorite-Related links,)...................

To je pravljenje sopstvenog muzeja, zbirke.

Parametri usmeravanja ka »umetnosti« su ispod zelje korisnika.

Putevi obrazovanja mrezom nezavisni su od uobicajenih puteva preko institucija (one ovde kaskaju za razvojem medija). Obrazovanje sa svodi na softversku upucenost. Svaki program koji vam omogucuje ili surfanje ili bilo kakvu drugu obradu informacije poseduje Interface koji je obicno vrlo jednostavan za rukovanje.

Ne postoji uzak krug poznavalaca i posetioca. Ovde se radi samo o zelji korisnika. Koliko on zeli da bude informisan, toliko ce i biti.

Obicno sajtovi poseduju brojace koji pokazuju broj posecenja. Broj posetilaca ne upucuje na kvalitet jednog sajta.

Identifikacija sa delom

Kriticar postaje Browser. On ne poseduje funkciju preusmeravanja.

Korisnik interaktivno prima informaciju, utice na njen oblik i samim tim je sposoban za njeno preoblikovanje. U ovom slucaju identifikacija se delom se je real-time (trenutni pristup trazenoj informaciji).

Novi medij ne funkcioniše kao nešto što treba shvatiti, vec kao real-time konzumirajuci interaktivni element. U jednom trenutku korisnik postaje aktivan prema informaciji, a u drugom, pasivan. Kada se završi konzumiranje, završena je i identifikacija.

Razlucivanje individualnih mreza je moguce.

Informacija je svest korisnika

Informacija postaje svest korisnika, preklapajuci, sazimajuci i egzistirajuci sa svakom primljenom. Svaka pauza stavljena na taj proces zamrzava ga samo u delu toka koji daje vec pomenutu objektivnost. Pauzom bi se moglo nazvati i korišcenje opcije Download, jer time, u slucaju da lokalni racunar nije online, vrši prekid hajperlinkova (Hyperlink). Izdvaja ga iz okruzenja, odstranjuje.

Grananje se obicno ne zadrzava u okviru jednog servera. To onemogucava skidanje kompletno pohranjenih informacija.

Znanje je na mrezi

Ovakva vrsta tehnike skladištenja informacija ne nalaze znanje. Ono se poistovecuje sa medijem. Interpretacija je osobenost sklopa mozga. Znanje nije u posedu onoga koji surfuje, vec se nalazi prisutno na mrezi.

Paralelna realnost muzeja?

Susrecemo se sa fizicki neogranicenim prostorom. On nije taktilan, vidan je preko ekrana ili VR kacige, a paralelno egzistira sa realnim. Govorimo o paralelnoj dimenziji koja tezi prozimanju sa prvom realnošcu. Proces se krece u smeru uticaja na prvu realnost i postepenoj hibridizaciji sa njom.

Informacija moze biti pohranjena na bilo kom serveru, menjati mesto i nalaziti se na više mesta u isto vreme. Ona apsolutno ne zavisi od dosadašnjih fizickih karaktersitika, kako dela tako i prostora.

Druga osobina je vreme. Sluzbu konzerviranja preuzimaju programeri, tj. tacnije softverski paketi koji sluze reparaciji izgubljenih fajlova. Svako fizicko ili virusno oštecenje memorije gde je pohranjena informacija moze ih nepovratno zbrisati. Pomenuti backup podataka je proces koji se vrši nakon svake promene u sistemu i koji obezbeduje njenu sigurnost u slucajevima oštecenja.

Zelja korisnika odreduje vremenske odnose.

Standardi za formu eksponata

Kada govorimo o vizuelnom delu uobicajeno se koriste sledeci formati njegovog prikazivanja:
*slicice su prikazane u umanjenoj formi koja je osetljiva na dodir tako da je moguce dobiti uvecanu varijantu tog istog rada ili direktno dobijamo originalnu velicinu dela. Ovo se odnosi samo na radove koji su u formi slika (GIF ili JPEG);

*za pokretne slike koristi se format animiranog gifa (Animated GIF) koji je nemoguce zumirati (ima stalnu velicinu).

Za zvuk se koriste formati wav i mp3 (komresovani muzicki file) za slušanje offline. Za slušanje direktno sa servera (Streaming) koristi se real audio format.

Za video postoje dve mogucnosti: file se moze posmatrati iz memorije sopstvenog racunara (video clip, .avi format) ili direktno sa servera u formatu real player .

Sledeca mogucnost su shockwave formati pomocu kojih se kombinuju animirane slike i zvuk za konzumiranje offline.

Ziv primer
Muzejski sajt Walker Art Center vodeci na internacionalnoj konferenciji (1999 Museums & The Web International Conference), sadrzi 24 projekta poredjanih od Piotr Szyhalski tekstualno zbijenog >Ding an sich: The Canon Series< do Lisa Jevbratt >Stillman Project< koji stvara tragove boja na Vokerovom sajtu a koji je baziran na selekciji posetioca jedne od tri izjave.
Šta razlikuje ovaj sajt od drugih? Prema recima Steve Dietz (Site curator and new-media initiatives director) je dubina i širina informacija. Cinjenica je da ovde imamo saradjivacko-obrazovni sajt, artsconnected.org i Gallery 9, dizajnirani tako da budu videni online, što ih cini razlicitim. Ono što ja smatram da je snaga Inetrneta je metamedijum, da u isto vreme dostavlja informacije i bude medij za ekspresiju.

Prva strana site donosi navigaciju ka opštim informacijama, obrazovanje+zajednica, kolekcija+resursi, umetnicki programi i galerija 9. Pored nevedenih puteva sa prve strane je moguce indeksirano izabrati novosti, odredene umetnike ili formu radova (performing arts, film/video, visual arts...)...

U polju gde se grananje vrši prema indeksu izabracemo autors. Na stranici gde se nalaze imena autora izborom odredjenog npr. C5 prebacujemo se na drugi server gde je pohranjen sajt izabrane grupe. Koliko moze biti kompleksan jedan sajt (rad) pokazuje rad ove grupe koji obuhvata razlicite segmente istrazivanja.

Ovo je uobicajen nacin da se pristupi delu preko Walker Art Centra.

Forma radova i smer formiranja virtuelnih muzeja zavisi od samih kreatora. U jednom projektu mogu biti ukljuceni ljudi sa potpuno razlicitim bekgraundom (pored vizuelnih i tekstualnih umetnika, ukljucuju se i ljudi sa razlicitim profesijama). Projekat je hibrid razlicitih interesnih i profesionalnih sfera.

Projekat virtuelnog muzeja je konstantno promenljiv organizam uslovlje