(na primeru skulpture Gian Lorenzo Berninija, 'Zanos Sv. Tereze', kapela Cornaro u S. Maria della Vittoria, 1647-52)

...
I rece Bog: neka bude svetlost. I bi svetlost.
I vide Bog svetlost da je dobra; rastavi Bog SVETLOST od TAME.?
...

...

Glumac koji umire na pozornici menja obrazinu i ponovo se pojavljuje u drugoj ulozi ali, ustvari, nije umro. Umreti znaci promeniti telo kao što glumci menjaju obrazine.
Uzastopne reinkarnacije su poput sna iz sna, ili poput spavanja na razlicitim posteljama.?
...

...
“Nema izgleda”…
“Ali su je oblikovali prema nekome, zar ne? Pozajmili su neciji lik.”
“Neciji”. Ništa nisu pozajmili. Ona je original. Sto odsto nepostojeca.”
“Onda je to ono što ljudi žele”…
“Ne”, baš je obrnuto. Ljudi ne znaju sta žele, pre nego što to vide. Svaki predmet želje je pronaden predmet. Tako je bar po tradiciji.“?
...

...
I rece Bog: neka bude Internet.

"Možemo slobodno reci da je snaga tehnologije u približavanju kraljevstvu," rekao je tehnološki pastor Storch. ?
...

>>> žELJA kAO vODIC

Ruta jednog vernika/ce podrazumeva posetu crkvi. Simbolicno, ulazak u ovaj prostor, oznacen ženskim rodom i potvrden nazivom ‘majka’ ukazuje na odnos ‘posetioca/eljka’ prema njoj. Simbolicni povratak izvoru, rodenje i beskonacni lanac niza materijalizovanja.

Ulazeci, postepeno biva obasut/a sve vecom kolicinom svetlosti. Stiže do krajnje istocne pozicije, kulminacije sa maksimumom osvetljenosti. Dalje fizicko kretanje napred je nemoguce. Njegova/na telesna pozicija je ovde zamrznuta. Njegovo/no telo automatski svodi nadražaje iz okolne sredine na minmum. Njegov/n pogled gore ili sama pomisao na položaj Boga je dovoljna da ga/je stavi poziciju dalekog drugog/e hteo/la on to ili ne. Ovde ga/ju je docekao muški princip. Prvobitna ženska zavodljivost, želja koju budi, je samo mamac za glavni deo rituala.

Ne može se reci da je idejno pozicija Boga daleko druga, ali je cinjenica da je prostorno-vremenski odnos na krajnjem istoku izrežiran da proizvede ovakav odnos. Sveti deo, pozicija u kojoj Sv. Tereza doživljava beskonacne ekstaze je surogat za naš osecaj koji bi trebalo da proizvedemo u susretu sa Bogom. Sve naše ekstaze su kratkotrajne komunikacije sa njim, toliko intezivne da ih se i ne secamo. Svest u procesu ekstaze zauzima nultu poziciju (postaje potpuno transparentna), kao što se postavljamo u odnosu na Boga, ako želimo da ga materijalizujemo. Samo fizicko stavljanje u poziciju 0 u odnosu na Boga je isto kao stavljanje svesti u istu poziciju u kojoj individua doživljava ekstazu. Pozicija 1, stanje Boga, je energetski maksimum. Punoca pozicije 1 stanje ekstaze.

Naša pozicija je pozicija želje.

>>>> pRED bERNINIJEVIM zANOSOM Sv. tEREZE

Kapela Cornaro sadrži Berninijev najpozantiji rad, grupu Sv. Tereza sa andelom. Svetlo prolazi kroz prozor sa žutim staklom, skrivenim iza zabata, podržavajuci vizionarski karakter scene, sveticinu uniju sa Hristom koja se nalazi u imaginarnom prostoru na velikom oblaku, magicno udaljenom u vazdušnom prostoru pre alabastarne pozadine koja se preliva u duginim bojama. Scena je upotpunjena skulpturama posmatraca.

Sama Sv. Tereza je opisala scenu u kojoj joj andeo zabada zlatnu strelu u srce, ostavljajuci je na 'vatri velike božanske ljubavi'. Ona doživljava ekstazu, telesni i spiritualni transport. Njeno fizicko zamire u trenucima kada se dešava unija izmedu njenog duha i božanskog; to je vrhunac spiritualnog iskustva.

Put do vrhunca nije lak i ukljucuje udružene patnju i zadovoljstvo. Ova fuzija se odnosi i na privremeno i bezvremeno, kao i na odnos pikturalnog i skulpturalnog.
Predstavljanja ovakvih ekstatickih vizija sadrži više od sublimiranih erotskih iskustava. Svetovna strast se ne može razdvojiti od profane, kao što se u digitalnom binarni kod sadrži od 0 i 1.
Ovo direktno osvetljenje podržava posmatracevu senzaciju o momentu božanskog “osvetljenja” koje kako dolazi tako i prolazi.

>>>> Berninijevo svetlo

Korišcenje direktnog osvetljenja, ciji je izvor skriven od posmatraca, je Berninijevo otkrice.

Prvi put je Berinini eksperimentisao sa skrivenom svetlošcu u kapeli Raimondi u S. Pietro in Montorio, datiranoj izmedu 1642. i 1646. godine. Kapela je prva veca jedinica u kojoj su skulptura i arhitektura potpuno koordinisane i, gde je, po prvi put, skriven prozor kroz koji prolazi snop svetlosti na oltar sa reljefom ekstaze Sv. Franje.

Iskustvo iz ove kapele je primenjeno u kapeli Cornaro u S. Maria della Vittoria, izmedu 1646. i 1652. godine.

>>>>> SVETLOST-BAROK

Ne možemo osporiti bitnost svetlosti u umetnosti pre baroka. Ali ono što je barok doprineo u njenom tretiranju je znacajna materijalno/spiritualna karakteristika.

Karakteristiku te 'nove' svetlosti prati i drugaciji pogled na svet.

Ništa više nije bilo isto, kao i sam pogled kroz barokni dvogled.

Spiritualno i materijalno se preplicu i pretapaju. Materijalno sa novim kvalitetom svetlosti zadobija spiritualne karakteristike.

> uVOD

Kompleksnost izabrane teme je nametnulo sužavanje pristupa oko fokusnih tacaka: odnos vera/religija, nasledeni ritual, nacin spajanja(konekcije) sa Bogom i odnos tog nasleda sa
novom tehnologijom.

Svaki sistem vlasti, bila u pitanju crkva ili država, neminovno se konstituiše u dodiru sa ljudima i njihovim željama i potrebama. Svaki sistem u sebi nosi momenat greške(kompjuterski receno bug), jer da je ljudsko funkcionisanje i okruženje odredljivo, onda bi vec postojao sistem koji bi bio savršen. S obzirom da to nije baš tako onda svaki sistem možemo u tom smislu okarakterisati kao 'pogrešan'. Da bi bilo koji sistem bio približan 'istinitom' moraju se iznova menjati parametri i metode koje ga konstituišu. I baš taj momenat greške je ono što daje dinamiku ljudskom funkcionisanju.

Zašto pominjem sistem i momenat greške?

Prvo, pricam o delu koje je jednim velikim delom konstituisano u sistemu hrišcanstva. U ovom sistemu tražim cvornu tacku, momenat greške koji mi pomaže da taj sistem ocitam i na taj nacin pokušam da razdvojim ono što je vera i religija kroz ritualnu praksu i povežem sa momentom greške u kompjuterskoj tehnologiji i sistemom pomocu koga ona funkcioniše.

Koje metode koristim?

One se sastoje od opisa i analize religiozne prakse i direktnim povezivanjem sa funkcionisanjem u digitalnoj tehnologiji. Koristio sam binarno kodiranje u samom hrišcanstvu, simbolicno-znakovne parove: svetlo-tama, dobro-zlo, bog-covek, muškarac-žena...
Kompozicija Zanos Sv. Tereze, u kapela Cornaro u S. Maria della Vittoria je poslužila kao primer na kome je moguce primeniti vec pomenutu analizu.

Zašto baš barok?

Sam izraz barok je nastao od portugalske reci barucco, što znaci nepravilan (povezano sa oblikom bisera). On usvaja nepravilnost kao svoje obeležje, kao što savremena tehnologija istice znacaj momenta greške/slucajnosti (fraktalna geometrija).

Barok je upotrebljavao svetlost na nov nacin i stvarao efekte koji su bliski savremenoj tehnologiji (virtuelna realnost, hologrami).

Zajednicki pojam je virtuelnost. Sam latinski koren reci, virtus, povezuje se sa onim/om koji/a je u mogucnosti da dela, ona/j koji/a ce delati van vremena i prostora i cesto se vezuje sa predstavom Isusa Hrista. To je mogucnost delanja, pojavljivanja, materijalizovanja želje.

Virtuelnim likom se naziva lik u ogledalu. Kao što je virutelni lik u digitalnom deo paralelne realnosti, tako je i naše prosvetljenje u komunikaciju sa Bogom, link sa samim sobom preko svog odraza u ogledalu. Obe virtuelne realnosti, prožete sa onom prvobitnom nazvanom 'realnošcu' su deo istog diskursa, jer i fenomen Interneta, umreženosti poseduje sve karakteristike koje su pridodate fenomenu Boga: sveprisutnost, u vremenu i prostoru i van vremena i prostora, na svakom mestu, u svako doba, oko koje ne drema.

> vERA-bAŠTINA-cRKVA-rITUAL

Prvo grubo binarno kodiranje je sistem religiozne prakse, korumpiranost/razdvojenost koja nastaje usled ovog institucionalizovanja?, a drugi baština, vera kao nešto istinito/istovetno.

Umetnicko delo se može posmatrati u okvirima ove ritualne prakse, jer je prošlo put materijalizovanja koji nosi momenat greške/korumpiranosti, ali i kao istovetnost, sveprisutnost, gde delo doživljavamo bez prisustva drugog ili treceg koji se neminovno namece u religioznoj praksi.

Kada govorimo o klasicnoj (lineranoj) ritualnoj praksi, moramo uzeti u obzir bogato razvijen sistem manipulacije?. On je baziran na pokušaju razdvajanja dve prirode, dve realnosti, Božije i ljudske, virtuelne i 'realne'. Pravo na njihovo spajanje(link) polaže institucija crkve. Dalje, fizicko oblikovanje, artificijelno je ono što treba da utvrdi i podrži religioznu praksu. Medutim, kada se svaki artefakt, sa hrišcanskim background-om, izbaci iz konteksta (prostornog ili religioznog diskursa) pokazuje transparentnost i dobijamo link/spoj. Naravno da ovo direktno zavisi i od posmatracevog background-a. Znaci da se linkovanje može desiti bilo gde i bilo kada pa i u kapeli Cornaro.

Sada bih se prostorno malo odaljio i pozabavio sa najbitnijim objektom hrišcanskog kulta, crkvom, koja poseduje zašto i kako utemeljeno u religioznoj praksi.

Ona na jedan nacin nastavlja tradiciju matrijarhata gde je istaknuti i dominantni ženski princip taj koji oblikuje ljudsku praksu, ali u novim, hrišcanskim, uslovima pozicija joj je istaknuto druga. Ova implementacija matrijarhata u hrišcanskoj praksi je nastala kao posledica razvoja kultova.

Crkva, prostrana dvorana, u koju se ulaskom simbolicno spaja sa majkom zemljom, majkom ili ONA koja 'simboliše stanje pasivnosti' (to bi u digitalnom bila pozicija 0, sa manjim naponom) je centralni objekat koji u osnovi 'treba' da poseduje preimucstvo cuvanja božanske prisutnosti. Ona je ta u kojoj dolazi do spajanja sa Bogom, gde se uspostavlja komunikacija kroz cin molitve/meditacije, tj. kao njen vrhunac, direktna komunikacija sa 'onim gore', ekstaza (stanje 1 u digitalnom, sa visokim naponom). To spajanje/linkovanje sa 'onim koji je tamo negde gore' je po binarnom sistemu onaj aktivni, muški koji ima ulogu inicijatora i 'prava ne delovanje'. Ovaj sistem aktivnog i pasivnog prate i socijalne strukture. Porodica kao dominantna celija društva uspostavlja figure OCA i MAJKE kreirajuci patrijarhalni model društva. Switch? je institucionalizovan i kroz jedinicu porodice, tako da otac preuzima ulogu broja 1, a majka 0.

Ovaj model se preslikava na ljudsko funkcionisanje, tako da je stvoren citav sistem pravila koja su održavala, ovaj, prvobitno uspostavljen hrišcanski model.

Vernik je taj koji treba da prisustvuje, jer preimucstvo crkvene prakse jeste da ona poseduje tu konekciju, taj direktan link? sa božanskom prirodom. Zadatak jednog vernika je prisustvo bez analize. Staticno materijalizovanje božanske kuce je jedan od sindroma korumpiranosti hrišcanske religije.

Zašto baš sveticina ekstaza?

Položaj hrišcanske žene u društvu, utvrden religioznim i svetovnim kontekstom, je onaj drugi. Muškarac je taj koji je prvi, javan, logican, ispravan, koji vodi ritual. Žena je ona druga kojoj pripada sfera intimnog i privatnog, itd.

Ekstaza spada u domen intimnog i privatnog, jer je i seksualna praksa nešto što se odigrava samo u ovoj sferi.

Jednostavan nacin da se privatno i intimno iznese u sferu javnog je i barokna sloboda prikazivanja scene u kojoj se Sv. Tereza spaja sa Bogom. Jer, koliko je ekstaza sa Bogom vrhunac spiritualnog iskustva, toliko je seksualna praksa i ženin orgazam u sferi misterioznog, zabranjenog. Jer hrišcanski model je muški model. Ovakava praksa je identicna kultu ženskog tela i kadriranju heterosekusalnih ili lezbejskih porno filmova. Tereza je identifikovana kao žena koja neprestano doživaljava orgazam. Koliko se iza ovog modela cinio vrhunac spiritualnog iskustva, toliko se sa druge strane može govoriti o muškom idealu žene (možemo govoriti i sa druge strane i lezbejskom idealu) koja non-stop doživljava orgazam u cinu sekusalne prakse. Razdvajanje orgazama, jednog ekstaticnog a drugog seksualnog je identicna razdvojenosti covek i boga, zla i dobra.

>> dIGITALNO

U digitalnom ne postoji posrednik. Inicijacija, linkovanje sa samim sobom ili ti Bogom se obavlja bilo gde i bilo kada. Tehnologija je ta koja omogucava ovu istovetnost, a želja ta koja usmerava. Tehnologija kao muški produkt i želja ko ženski konstrukt.

Zapisi 0 i 1 su bezbrojni i, jednostavno, neodvojivi, istovetni. Razdvojenost na mašinskom nivou u 0 i 1 je moguce izvesti ali ono gubi znacenje, i simbolicno i znakovno.

Možemo da govorimo samo o umreženosti, nacinu na koji ono komunicira (kompjuterski softver).

>> sVETLO

Pozicija svetlosti nije neminovno pozicija dobra. Njena pozicija je pozicija vidljivog, one koja osvetljava. Pozicija ne-dobra je pozicija odsustva svetlosti ili privremene tame.
Pozicija koju bi u tom slucaju imala u digitalnom nije pozicija višeg napona (1). Pozicija ne-dobra (0) u hrišcanstvu nije pozicija lošeg u digitalnom vec pozicija stand-by-a, stanje koje svakog momenta može da prede u poziciju 1. Ovaj switch iz 0 u 1 ili iz 1 u 0 je slican ulozi koju je institucija crkve preuzela u linkovanju sa Bogom. Vidljivost u digitalnom zavisi i od 0 i od 1.?

Literatura,
Žarana Papic, Polnost i kultura, Beograd, 1997.,
Grupa autora, Srpska Biblija ili Sveto pismo, prevod Ðure Danicica i Vuka Karadžica,
Leibnitz, Monadologija,
Dionysius the Areopagite, Mystical Theology and the Celestial Hierarchy, The Shrine of Wisdom, Fintry, Brook, Nr. Godalming, Surrey,
Witkower,
William Gibson, Idoru, Beograd, 1997.,
William Gibson, Sve zabave sutrašnjice, Beograd, 1998.,
E.A. Volis Badž, Egipatska magija, Beograd, 1987.,
Bela Hamvaš, Hrišcanstvo, Beograd, 19.,
Www.wired.com,
Www.gay-serbia.com